Par reči o Prosecco vinu
Proseko (Prosecco) je bela sorta grožđa koja potiče iz italijanske regije Veneto gde se koristi za proizvodnju popularnog penušavog vina istog imena.
Do 2009. godine se ova sorta zvala glera, dok italijanske vlasti usled povećanog broj zasada u Novom svetu, nisu zatražile pravnu zaštitu za ime „Prosecco„. Ovaj potez je sličan načinu na koji su francuzi zaštitili naziv šampanjac kao mesto porekla.
Glera, kao sorta, ima tendenciju ka visokim prinosima, a što je veći prinos, to dobijeno vino postaje neutralnije.
Proseko karakterišu mirisi dinje, breskve, kruške i belog cveća. Vina su obično laganog do srednjeg tela sa nivoom alkohola od 8,5% do 12,5%.
Za razliku od šampanjca koji dobija mehuriće komplikovanim tradicionalnim metodom, proseko prolazi kroz drugačiji proces. Umesto u samoj boci, za većinu proseka – druga fermentacija se dešava u velikom rezervoaru što je znatno jeftiniji i brži metod dobijanja mehurića.
Osnovno vino se dodaje u rezervoar pod pritiskom, zatim se pokreće druga fermentacija dodavanjem kvasca i šećera. Kada se postigne željeni pritisak, vino se hladi kako bi se zaustavila brza fermentacija — prilikom čega se zadržava glerin miris i svežina.
Prosseco DOC (Denominazione d’Origine Controllata) pokriva devet provincija u Veneto i Furlanija-Julijska regiji. Ako se vina prave u provincijama Treviso i Trst, mogu imati etiketu Prosecco DOC Treviso ili Prosecco DOC Trieste. Svi Prosecco DOC omogućavaju veću proizvodnju u poređenju sa strogim DOCG pravilima.
Zatim dolaze Denominazione d’Origine Controllata e Garantita (DOCG) apelacije, i to Asolo Prosecco DOCG i Conegliano Valdobbiadene Prosecco Superiore DOCG — prilikom čega potonji takođe obuhvata preciznije oznake Prosecco Superiore DOCG, Superiore Rive DOCG i Valdobbiadene Superiore di Cartizze DOCG.
Vina sa oznakom Conegliano Valdobbiadene Superiore Prosecco DOCG se proizvode isključivo na brdima između dva grada Koneljano i Valdobijadene u provinciji Treviso.
Superiore Rive DOCG odnosi se na vina proizvedena iz jedne od 43 naznačene komune, koje uglavnom čine najstrmiji vinogradi koji se takođe smatraju najboljima. Grožđe se bere ručno, a berba se uvek dodaje na etiketu.
Na kraju, imamo Valdobbiadene Superiore di Cartizze DOCG. Ovo su najskuplja proseko vina koja potiču iz podzone u Valdobijadeneu koja se zove Cartizze. Vrhunski proizvođači ovog proseka mogu da dođu do cene od čak 75 dolara po boci.
Dalje bismo se trebali osvrnuti i na samu gaziranost proseka, jer ona može da varira od boce do voce. Najčešće je proseko frizzante (gaziran) ili spumante (potpuno peneći). Vina Frizzante imaju niži atmosferski pritisak (1-2,5 bara) i često koštaju manje od Prosecco Spumante (5 bara), koja nastoji da bude pristupačna alternativa šampanjcu.
Što se tiče slatkoće, Prosecco DOC dolazi u četiri nivoa. Od najsuvljeg do najslađeg – tu su Brut, Extra Dry, Dry i Demi-Sec. Superior DOCG, sa druge strane, dolazi samo u prve tri verzije.
Zanimljivo je pomenuti i Prosecco Col Fondo koje podrazumeva fermentaciju grožđa u flaši, prilikom čega se javlja mrtvi kvasac u boci, što stvara talog i oblačnost. Ova vina fermentiraju do potpune suvoće i mogu da ostare nekoliko godina.
Pored Italije, proseko/glera se gaji i u drugim državama, te ga imamo u Sloveniji i australijskoj King Valley.
