Par reči o penušavim vinima... ????
Penušavo vino ili penušavci sadrže znatne nivoe ugljen dioksida u sebi, što ga i čini penušavim. Najpoznatije penušavo vino je šampanjac koji se isključivo pravi u regionu Šampanja u Francuskoj.
Pomenuti ugljen dioskid u boci može nastati kao rezultat prirodne fermentacije ili jednostavnim dodavanjem ugljen dioksida. U prvom slučaju fermentacija može da bude u boci ili u posebnim rezervoarima napravljenim da izdrže dodatni pritisak. Što se tiče „veštačkog“ dodavanja ugljen dioksida, ovaj postupak se koristi kod jeftinijih penušavaca.
Uglavnom su sva penušava vina bela ili roze uz par crvenih izutetaka.
Pored šampanjca, među najpoznatije penušavce spadaju Proseko i Asti iz Italije, i Kava iz Španije. No, danas se penušava vina prave širom sveta, uključujući i u Srbiji.
Dalje bi se dodatno bavili šampanjcima i objasnili kakvi sve postoje. Prema količini nefermentisanog šećera, razlikujemo:
- Extra Brut ili Brut Naturale – ovde spadaju najsuvlji šampanjaci.
- Brut (Dry) – suv bez slasti u ukusu ali svakako fantastičan.
- Extra Dry – srednje suv, čiji je napoznatiji predstavnik Moet & Chandon White Star.
- Sec – ovde vidimo prve nagoveštaje slatkoće.
- Demi Sec – polu suv šampanjac ili pak polu sladak?
- Doux – sa više od 5% šećera, ovo je najslađe što se u Šampanji može naći.
Takođe razlikujemo:
- Blanc de Blanc – beli šampanjac napravljen od belih sorti grožđa (Chardonnay). Odličan pratilac morskih plodova.
- Blanc de Noir – miks crvenih sorti (Pinot Noir i Pinot Meunier). Bogatijeg tela i skloniji mesnim zalogajima.
- Rosé – sadrži samo jednu sortu grožđa ili više njih. Bitno je da je jedna od sorti crvena. Prati razna jela ili se pije sam.
- Vintage i Non Vintage oznake su tu (ne)naglase određenu godinu berbe.
Što se tiče serviranja penušavog vina, jako je bitno da se flaše pre konzumiranja dobro ohlade. Kad ste to uradili, spremi ste za uživanje. Živeli! ????
