Showing all 6 results
Corvina (korvina) je italijanska vrsta grožđa koja je takođe poznata i kao veronska korvina (Corvina Veronese) ili kruina (Cruina). U toku 2010. godine, ukupno je bilo posađeno oko 7.500 hiljada hektara korvine, većinom u italijanskoj regiji Veneto. Takođe, 19 hektara je zasađeno u Argentini.
Korvina se najčešće koristi u kupaži sa drugim sortama grožđa kao što su Corvinone, Rondinella, Molinara i Rossignola da bi se dobila lagana crvena vina Bardolino i Valpoličela (Valpolicella), koje su poznata po svojim voćnim aromama sa tragovima badema. Ipak, korvina je napoznatija kao jedan od sastojaka moćnog vina Amarone.
Samo grožđe ima debelu pokožicu, sadži visok nivo kiselina i nizak nivo tanina — sa mirisima višnje. Odležavanjem u hrastovim buradima, vino od korvina grožđa dobija na kompleksnosti.
Korvina se ranije dosta mešala sa sortom Corvinone, dok DNK analizom nisu utvrdili da se radi o dve različite sorte. Šta više, 2005. godine je dokazano da je korvina u srodstvu sa venecijanskom sortom Rondinella.
Za kraj još koja reč o vinu Amarone della Valpolicella za koje se u vinogradu biraju najstariji čokoti. Berba se obavlja nešto kasnije kako bi zrno upilo što više sunca, a potom se grožđice sorti korvina, rondinela i molinara suše čitave zime. Nakon toga, a pre ulaska u muljaču, zrno dehidrira, gubi i do 40% vode, a arome i šećeri postaju veoma koncentrovani. Iako je rezultat suvo vino, dobija se efekat slasti kroz arome i ukuse suve smokve, čokolade i finog duvana. Amarone je punog tela, odličnih kiselina i jasno definisanih tanina. Na tržište se pušta nakon minimum dve godine odležavanja u buretu i još toliko u boci, nakon čega se može piti bez problema narednih 10-15 godina. Ponekad vino ostaje u punoj snazi i posle 20 godina.
