Par reči o rozeu...
Roze se „najlakše“ dobija tako što se počne praviti crveno vino i onda se u jednom trenutku proces prekida. Ključno je do to bude pravi trenutak! Ako je sve ispalo kako treba, umesto nikakvog crvenog vina, dobar vinar dobija novi kvalitet u formi rozea.
U tom smislu, roze se najčešće pravi od „crvenih sorti“ tako što se nakon presovanja grožđa sačeka da tečnost počne da akumulira one atribute koji dolaze od kožice – boju i aromu. Tada se proces prekida i vino prebacuje na „belovinsku“ fazu fermentacije.
Sama boja rozea varira od nežno rozikaste boje pa sve do svetlorubin i crvenkaste nijanse. Ukus može biti sladak, polusuv i suv.
Poput većine belog vina, roze se pije mlad i hladan, obično u toku leta kada važi za idealno osveženje. Takođe može poslužiti i kao aperitiv ali i pratilac laganijih obroka kao što su salate, morski plodovi, razni sirevi, i slično. Roze je najbolje poslužiti na temperaturi od 7°C do 13°C.
Zbog svojih blagih aroma, roze vino postaje sve popularnije širom sveta.
Za najbolja suva roze vine, tu su južna Francuska i Španija, dok slađi napici stižu iz Kalifornije. Naravno tu su i fantastični Italijani ali i domaća roze vina koja su sve bolja.
Malo koji roze je „veliko vino“ i u tom smislu od njega se i ne očekuju kompleksne arome. Roze ima drugu priču – to je vino za društvo kada se dugo i puno pije. Mada ako vam se pije roze, možete i sami popiti koju čašu. Živeli! ????
