Besplatni email bilten????
Svake druge nedelje 4 vina na akciji u Vašem inbox-u.
???????? Napa Valley
Prikazani svi od ukupno 2 rezultata
Vina Napa Valley
Jedna od najčuvenijih vinskih regija u svetu, Napa Valley (Dolina Nape) je taj status stekla za fascinantno kratko vreme.
Istorija Nape kreće 1860. godine kada je pruski iseljenik Charles Krug osnovao vinariju u malom gradu Saint Helena. I to ne bilo kakvu vinariju – bila je to i svojevrsna škola za vinare, odakle će kasnije izaći novi proizvođači vina kao što su Karl Wente (Wente Winery), Jacob Beringer (Beringer Vineyards) i Gustav Niebaum (Inglenook Winery).
Za nepunih 10 godina, rođeno je 140 novih vinarija čemu je doprinela i tada aktuelna „zlatna groznica“ u Kalforniji. Ubrzo su najbolja vina Nape postala potpuno ravnopravna sa najboljim evropskim vinima tog vremena.
Nakon toga, za vinare su došle godine izazova. Prvo je stigla filoksera a nakon nje i prohibicija. Kao da to nije dovoljno, usledila je velika ekonomska kriza tridesetih godina i na kraju Drugi svetski rat. Kao rezultat svega toga, tek nekolicina najizdržljivijih vinarija nastavilo je da funkcioniše.
1966. godine na scenu stupa Robert Mondavi sa svojom novom vinarijom u Oakvillu, koja je već decenijama jedna od napoznatijih i najcenjenijih u svetu. Lider, vizionar i veliki promoter vina, pomogao je da Napa Valley i Kalifornija postanu bitan deo vinskog sveta.
Sledeći veliki preokret u vinarstvu Nape desio se 1976. godine kada je Stiven Spurier, tada trgovac vinom a danas jedan od urednika časopisa Wine Spectator, organizovao degustaciju naslepo u kojoj je učestvovalo jedanaest sudija, uglavnom najvećih francuskih vinskih autoriteta. U poređenju kalifornijskih belih i crvenih vina (šardonea i kaberne sovinjona) sa tada najpopularnijim i najskupljim vinima Francuske (šardoneima iz Burgundije i kaberne sovinjonima iz Bordoa), u obe kategorije pobedila su kalifornijska vina iz Napa Valley.
Veliki odjek i šok ovog za francuze nemilog događaja učvrstio je poziciju Nape kao jedne od najcenjenijih vinskih regija sveta što je na žalost uticalo i na cenu ovih vina.
Danas je Napa Valley obuhvaćena sistemom AVA (American Viticultural Areas) klasifikacije, a podeljena je na šesnaest zvaničnih podzona:
- Los Carneros
- Howell Mountain
- Wild Horse Valley
- Stags Leap District
- Mt. Veeder
- Atlas Peak
- Spring Mountain District
- Oakville
- Rutherford
- St. Helena
- Chiles Valley
- Yountville
- Diamond Mountain District
- Oak Knoll District of Napa Valley
- Calistoga
- Coombsville
Od sorti grožđa, najzastupljeniji je šardone sa 6.300 ha; na drugom mestu je kaberne sovinjon sa 4.800 ha i na trećem – pino noar sa oko 4.000 ha. Takođe se gaje i merlo, sovinjon blan, zinfandel i širaz, ali na dosta manjim površinama. Ukupna površina pod vinogradima u Napi je oko 18.200 hektara.
Kad je u pitanju stil vina Nape, on se s vremenom menjao i težio ka evropskom stilu najboljih vina Burgundije i Bordoa, mada i danas možemo da kažemo da ih, generalno, odlikuje puno telo, izražen voćni karakter, jaka taninska struktura, visok procenat alkohola i primetan uticaj hrastovine, kad je reč o crvenim vinima.
Bela vina, među kojima dominira šardone, takođe su puna, ekstraktivna, sa visokim sadržajem alkohola, puterasta i sa izraženim uticajem barika.
